 |
| Odilon Redon, Blagoslov, oko 1910. |
NO SERVE
Ljude vole zbog zla a mrze zbog dobra;
Vidiš, zato mene vole i kad refren sevne:
Ti mi pevaš odiseju za plamen kraj odra
A ja Tebi prvo kažem: ''no serve, no serve!''
Vidiš kako ljudi vole kad je neko zao:
I večeras novi ljudi udaraju zelen refren
Ti mi pevaš odiseju zato što sam pao:
A ja Tebi opet kažem: ''no serve, no serve!''
Vidš kako ljudi zovu zato što me vole
Ja kad pišem i napišem; svi mi sestre žele
Ti mi pevaš odiseju zato što sam dole
A ja Tebi treće kažem: ''no serve, no serve!''
Opet ćutiš sam na krstu - zato što te mrze:
A ja sam Ti lepo rek'o: skoči s vrha zgrade
Skoči sa zgrade i ostani živ - pa razmeni evre!
Ti mi pevaš odiseju: za mene... i mlađe
A ja Tebi opet kažem: ''no serve, no serve!''
Sad Te bije sitna rulja: zato što si gore!
A ja sam Ti lepo reko: siđi, bre, sa krsta!
Ne, Ti teraš svoju priču kao vetar more...
Ti mi pevaš odiseju da utešiš kedre...
A ja tebi opet kažem: ''no serve, no serve!''
I dolazi Magdalena noćas u moj krevet...
Da mi peva odiseju - note, verse, perle...
Ja znam da je ona Tvoja - ali sad je devet!
I kad peva odiseju - note, verse, perle:...
-Da li služiš rak i školjke? -''No serve, no serve!''
I sad mazim Magdalenu - i plaćam joj evre!
A Ti si iz mrtvih ust'o - ust'o... e, bre?
Samo da si živ od jutros k'o što moje nerve
Raživljava Magdalena - sve radi za evre...
Pa joj tepam da ne služi... ''no serve, no serve!''
I kad ode Magdalena i kad odu za njom ere
Doći će i Tvoje doba: ali neće biti Tebe:
Ti ćeš biti tad na nebu... a ja ću bez Tebe:
Da susrećem Tvoje ljude i da ljubim Tvoje žene.
Pa ti opet siđi k nama: ...''no serve, no serve!''
KURTIZANA
Radila si stvari koje moja Ana, ne bi ni za život.
Radila si stvari za hiljadu jena
Pa ipak te gledam i pišem o tebi,
A Ana je meni, verovaćeš - žena.
Radila si stvari a za koja Ana, da postoje ne zna
Radila si stvari a bila si trezna...
Svetovi se mimaoiđu, a tačka je pesma
Svetovi se mimoiđu, dele ih vremena...
A tvoj svet su: krv, masline, vino i promena...
A svet moje Ane: knjige, vino i moja ramena.
Ana pije belo vino na trpezi časti
A ti piješ crno vino s kažiprsta vlasti...
Radila si stvari koje moja Ana, ne bi ni za glavu
Radila si stvari za hiljadu jena,
Pa ipak te gledam kao pisac žrtvu, za sopstvenu slavu
I pišem o tebi; k'o da pucam u jelena...
Ali da bi ''tačka - pesma'' bila ona prava
Moram da te vidim kad si ''malo - Ana''.
Kada ležiš, prozrela i sama;
Završivši stvari koje radi svaka kurtizana...
I pametnim očima, a blagim ko lama:
Pogledaš u mene, koji nisam tama;
I sa kojim nisi ... ''kao svaka kurtizana'',
Ne, ja samo mimoidem, kao svet bez srama
I vidim te kako plačeš; suzama bez stana
Želeći da priđeš onom drugom svetu,
Čija vrata tiho beže, ''tom svetu bez mana''...
Radila si stvari koje moja Ana, ne bi...
Radila si stvari za hiljadu jena
Al' plakala suze koje moja Ana, ne bi ni da umrem
E - to mi je žena...
GROB
O divnog li mesta za ležaljku:
kolo drveća štiti od sunca, ni vetra nema,
pokošena trava, uvijena u brežuljke sena,
ispod nogu imaš druga, iza glave majku...
O divnog li mesta za ležaljku...
O čudnog li mesta za ležaljku:
nema svađe, grubih reči, ne, svi ćute.
Ako neko nekad krikne... ostali se ne naljute!
Samo vetar nosi reči k’o da tera barku...
O čudnog li mesta za ležaljku!
O divnog li mesta za ležaljku:
i divnog li za sastanak mesta: ispod neba.
Ti mi pričaš a ja spavam - tako ti i treba...
pa mi šap’ćeš mesto svega uspavanku...
O divnog li mesta za ležaljku!
